Mali princ 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15

Увод
Роман или бајка, фантастична прича или хумористичко – лирски тракат „Мали принц“ постао је синоним за Сент Егзиперија. То дело је понело име овог писца целим светом. Реч је о делу мисионе и емотивне дубине која је увек на граници између могућег и намогућег, сна и јаве, наивне стварности и имиграције.
„Мали принц“ је вид поетике Сент Егзиперија. То је вид бајке, али савремене, са чудесним и митским са имагинацијом сна и јаве, са перфекционизмом да се машта претвара у све видове рационалног и ирационалног, комбинација земаљских и ванземаљских збавања. Прича о Малом принцу је једноставна али дубоко мисиона. Писац је води поступно и са мером одговорности према једноставном и спонтаном комуницирању са читаоцем. Дечака је провео преко неколико планетарних простора и у свим приликама говори подтекст своје фиозофеме живота. У овој причи препознаје се истина о животу одраслих, која Егзиперија није задовољила. То је стварност модерног човека духовно огољеног и осиромашеног, усамљеног и неспосонбог да се споразуме са другима, човека који јурећи за животом и, упавши у ратну драму, нема времена нити може да задовољство и срећу доживи у малим и обичним стварима у којима деца откривају више лепоте. Бајковит оквир ове приче се тако приближава реалности. Развијајући је Егзипери њене драмске токове везује у једноставну целину.
1.0. Роман
Роман је најразвијенија и најбогатија књижевна врста јер обухвата најразличитије проблеме друштва, живота и човека. Као најадекватнији жанр којим се може изразити разноврсност живота појединца и друштва у простору и времену, ова књижевна врста у сталном је мењању и усавршавању. Роман прати и бележи све промене у друштву и животу, све промене у људској природи. Као такав, са садржином, увек новом и занимљивом за читаоце различитих епоха и друштвених слојева, увек је био и остаје најпопуларнија књижевна врста.
У епохи реализма роман је постао доминантна књижевна врста, остваривши високе домете у стварању низа писаца. Неки романи тог времена су постали класици непроцењиве књижевне вредности: романи Чарлса Дикенса, Николаја Гогоља итд.
Тако је роман од првобитно једне књижевно – забавне врсте у античко доба, преко слике човековог друштвеног стања у 18. и 19. веку, постао данас једна свеобухватна књижевна врста.
Роман (фран. le roman) је велика епска форма која се од песме и приповетке разликује одређеним особинама: разгранатијом епском радњом богатијим присуством ликова, широм композиционом структуром – и сложенијим језичко-стилским исказом. Настао терминолошки у XII веку у Француској, он се брзо развијао и моделовао па је током векова доживео бројне трансформације код европских и светских народа.
Роман је најопсежнији и најсложенији прозни облик. Писац приповедач ниже бројне догађаје, ликове, описе, приказује друштво као целину. Данас је то најпопуларнија књижевна форма.
Име "роман" означавало је првобитно сваки спис писан на романском језику. Порекло романа није довољно објашњено. Неки га теоретичари изводе из хеленистичких прозних књижевних дела, неки из средњовековног тзв. витешког романа и из пикарског романа, док неки указују на везу између романа и филозофије, те већ Платонову причу о Атлантиди сматрају првим романом у европској књижевности. Без обзира на та неслагања, која су резултат различитог схватања романа као књижевне врсте, преовладава мишљење да је роман творевина новог века и да се у њему јавља нов однос према свету.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]